• Jun 06 2020
• 0
• Bitcoin prodaja otkup

Blockchain kako radi i da li je pouzdan?

Za banke znamo kako i gde čuvaju podatke o klijentima i transkacijama. To su veoma zaštićene baze podataka i skupa hardverska oprema. Naravno, ne i nedodirljiva od strane zlonamernih. 

Svaki sistem u kojem se vrše transakcija novca (banke, štedionice, ministarstva i ostali državni organi, itd) mora da vode evidenciju i da čuvaju podatke o njima.

To je bitno za pouzdanost, sigurnost i bezbednost celog sistema i podataka koje se koriste pri transakcijama.

Ovo je bitno za postojeće klasične sistem!

Svi gore nabrojani konvencionalni sistemi pri prebacivanju novca sa jednog na drugo mesto koriste centralizovani sistem gde se informacije skupljaju na jednom mestu i svi zainteresovani ih dobijaju od tog jednog centra.

Za razliku od njih, iza bitkoina i ostalih kriptovaluta stoji sistem nazvan blockchain koji je potpuno decentralizovan – ne postoji centralno mesto ili neki centralni server.

Šta pravi razliku kod blockchaina? To je način na koji se informacije o transakcijama šalju i skladište, odnosno proveravaju.

Šta je blockchain?

Prvo pojam. Blockchain je registar svih transakcija koje se dešavaju u nekom sistemu - u ovom slučaju u sistemu bitkoina i ostalih kriptovaluta.

Bukvalni prevod bi bio lanac blokova (engl. block - blok i chain - lanac).

Karakteristike blockchaina:

• Transakcije se pakuju u blokove, a blokovi se vezuju u lanac
• Za povezivanje blokova koristi se kriptografija koja ne dozvoljava promene sadržaja blokova (tz. HASH funkcija). Ako se unese i najmanja promena na jednom mestu promeni se sadržaj svih blokova
• Korisnici su povezani u peer-to-peer mrežu gde svaki korisnik predstavlja jedno čvorište (node) te mreže.
• U ovoj mreži korisnici se direktno povezuju samo sa nekoliko učesnika, a sa svi ostali su povezani indirektno
• Svaki korisnik šalje informacije samo korisnicima sa kojima je direktno povezan, a oni tu informaciju šalju onima sa kojima su oni direktno povezani, sve dok se informacija ne prosledi svima u mreži
• Broj posrednika u blockchainu mođe da bude nekoliko hiljada
• Neka od čvorišta (nazivaju se full node) u mreži imaju na svom hard-disku kompletan blockchain (sve transakcija koje su se ikada desile)
• Full node čvorišta stalno međusobno komuniciraju i uvek proveravaju da li se njihova kopija blockchaina slaže sa ostalima. Ako se ne slaže, oni automatski ažuriraju svoju verziju tako da se složi sa ostatkom mreže. Ovo je veoma bitno za pouzdanost i sigurnost sistema
• Svaki korisnik u lancu ima svoj privatni ključ, javni ključ i bitkoin (ili druga kriptovaluta) adresu.
• Javni ključ se kreira od privatnog ključa (ne može obratno)
• Od javnog ključa se kreira bitkoin adresa na koju se primaju sume kriptovalute
• Korisnici potpisuju transakcije svojim privatnim ključem sa svoje bitkoin adrese koja je vezana za taj ključ
• Privatni ključ mora dobro da se čuva, na način da ga hakeri ne otkriju

Da bi vam bilo jasnije uporedite bitkoin adresu sa brojem bankovnog računa, a privatni ključ sa pinom tog računa. U bankama ukoliko izgubite pin, daće vam novi, u blockchainu to se neće desiti. Desiće se to da zauvek izgubite vaše bitkoine koji i dalje postoje, ali ne možete da raspolažete sa njima.

Kako se obavljaju transakcije u blockchainu?

Kada želite da pošaljete neku sumu nekome, prvo treba da unesete njegovu bitkoin adresu, iznos valute i potpis transakcije svojim privatnim ključem.

Ove informacije se šalju korisnicima sa kojim ste direktno vezani, a oni je dalje šalju celoj peer-to-peer mreži, da bi na kraju stigli i do primaoca.

Proveravanje transakcija

Svaki čvor (node) u blockchain-u proverava i prosleđuje dalje svaku transakciju. Ovih čvorova, kao što smo već rekli, ima na hiljade i svaki vrši proveru.

Tek kada svi proverili transakciju ona ispunjava uslove da se ubaci u blok i time postane deo blockchaina.

Proveravaju se sledeće stvari:

• Da li pošiljalac ima na svojoj bitkoin adresi dovoljno bitkoina?
• Da li je adresa primaoca validna?
• Da li je validan privatni kluč i potpis pošiljaoca?

Najbitniji za proveru transakcija su full node čovorišta. Oni na svojim serverima imaju kompletan blockchain (sve transakcije koje su se ikad desile) i u svakom trenutku znaju tačno na kojoj adresi koliko bitkoina ima, i da li su adrese i potpisi validni ili ne.

Možda vam sve ovo deluje komplikovano ali transakcije u blockchainu traju manje od sekunde. Laici i dežurni skeptici najviše imaju nepoveranja prema bezbednosti i pouzdanosti blockchaina.

Šta bi se desilo kada bi neko poslao progrešnu transakciju?

Odgovor je da se ne bi desilo ništa.

Zašto?

Zato što su korisnici u blockchainu stalno u komunikaciji i stalno upoređuju svoje baze. Da ne zaboravimo da tih korisnika ima na hiljade.

Ako se desi da od nekog korisnika stigne pogrešna transakcija, ostali će imati tačnu. Taj učesnik će se jednostavno ignorisati i pogrešna informacija ne može da se dalje širi kroz mrežu

Za tačne se prihvataju informacije koje su iznad 50% - stav većine se prihvata kako tačan.  

Za uspešan napad je potrebno na hiljade veoma koordinisanih napada. Napadači moraju da budu u većini i da svi u istom trenutku pošalju istu pogrešnu informaciju, i to u istom momentu kada se pojavi transakcija koju žele da promene. A to se do danas nije desilo. 

Završna reč

Blockchain je sistem koji je postao poznat u svetu kriptovaluta, ali sve više se ovaj princip koristi, ili planira da se koristi, i u drugim oblastima života – finansijama, ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju, pa i politici.

Razlog je taj što se pokazalo da se radi u dosada najboljem sistemu decentralizovanog delovanja koji je rešio problem bezbednosti i poverenja između učesnika.